Play all audios:
DW: _Na Tviteru ste podelili članak Špigela o aferi „Krušik“ i napisali: „Ovo je samo vrh ledenog brega. Umesto što dvori Vučića, Evropska unija bi trebalo da zahteva puštanje Obradovića kao
i zakonsku obuhvatnu i sistematsku zaštitu uzbunjivača.“ Možete li da elaborirate?_ SIMON ILZE: Sa „vrh ledenog brega“ sam mislio na činjenicu da u Srbiji postoji veliki broj političkih
skandala koji obuhvataju visoke državne predstavnike ili visoke predstavnike vladajuće partije. Afera „Krušik“ je samo jedna od njih. Afere se smenjuju i preklapaju skoro na dnevnom nivou.
Za mene je zanimljiv slučaj uzbunjivač Aleksandar Obradović, koji je u međuvremenu pušten na slobodu, jer uzbunjivače treba zaštititi, a ne ocrnjivati kao nacionalne izdajnike. Obradović je
delao u interesu Srbije. Zato je važno imati obuhvatan zakon. _U drugom delu tvita pišete da EU „dvori“ Vučića. Kako?_ U prvim godinama Vučićeve vlasti je Evropa – verovatno opravdano –
mislila da Vučić zaista ima interes da vodi Srbiju u EU, da ukloni pitanje Kosova s puta i pokrene reforme koje su važne za pristupanje EU. Ali to više nije aktuelno stanje, od te nade treba
dići ruke jer Vučić nažalost više ne čini nikakve napore da Srbiju vodi u EU. Ne verujem da zemlja pod vlašću Vučića ili SNS ikada može ući u EU jer to nije njegov interes. _Pa ipak pišete
da ga u EU i dalje „dvore“. Zašto?_ To je naravno u mom tvitu malo oštrije napisano, ali verujem da u međuvremenu i u Berlinu ovo vide. Sada ima manje sastanaka Vučića i Merkel. Vodim
fondaciju „Hajnrih Bel“ u Srbiji oko godinu i po dana – kad sam došao, bilateralni susreti Vučića i Merkel bili su češći… _Ipak, Vučić sledeće godine ide u Berlin i to pred izbore, kao što
se već dešavalo._ Tačno i pitanje je kako će to biti predstavljeno. Ako susret bude u januaru, onda naravno ima još dosta vremena do izbora. Podržavam da kanali komunikacije ostanu otvoreni.
Ali bi morale da se jasno imenuju loše stvari, zastoj po pitanju Kosova i temeljnih demokratskih reformi, a ne da se ponaša kao da je Vučić jedini koji zastupa pravi proevropski stav u
Srbiji. _Vidi li se iz nemačke i evropske perspektive zbilja i dalje Kosovo kao problem svih problema? Jer, Vi znate sada kada živite u Srbiji – u svakodnevnom životu ljudi postoji mnogo
prečih stvari._ Potpuno tačno. Ne mislim da se radi samo o Kosovu. Kosovo je jedna od barijera na putu ka EU, ali je najmanje toliko važno i unutrašnje uređenje Srbije i demokratske reforme
i pravna država. Zato je veoma važno govoriti o tome. _Da li se slažete sa ocenom koja se često čuje, da je EU žrtvovala takozvane „evropske vrednosti“ zarad navodne stabilnosti na Balkanu?_
Nisam ljubitelj takvog diskursa. Verujem da u ono vreme nije bilo alternative – mislilo se da će Vučić rešiti određene probleme i voditi zemlju ka EU na osnovu svoje jake pozicije u Srbiji.
Delimično se žmurilo na razvoj unutar zemlje, to sada priznaju i ljudi iz Evrope. Sada vidimo da im taktika nije upalila i da je EU izgubila na verodostojnosti. Mediji koje uglavnom
kontroliše Vučić rade sve kako EU u javnosti ne bi imala pozitivan prizvuk. _Uprkos tome mnogi nemački i političari iz EU kritički gledaju na najavljeni bojkot izbora od strane dela
opozicije. Kad pogledate pre svega medijsku situaciju – ima li u Srbiji šanse da izbori budu demokratski?_ Teško je, naravno. Trenutno izgleda da nema temelja za prave demokratske izbore.
Uprkos tome mislim da je totalni bojkot greška opozicije. Prvo je bojkotovan parlament, opravdano, zbog prakse SNS da guši raspravu amandmanima. Ali onda je vrlo brzo došlo do odluke da se
bojkotuju i izbori. Bilo je pokušaja posredovanja, prvo Fondacije za otvoreno društvo, a onda i EU, ali je opozicija i to bojkotovala. Dakle čak i razgovori koji treba da vode boljitku su
bojkotovani. Tu se postavlja pitanje da li opozicija ima interes da nešto poboljša. _Uzmimo ove poslednje pregovore uz evropsko posredovanje. Vlast je ponešto obećala, nešto je stavljeno na
papir, ali kad pogledate medijsku sliku, sve je isto._ Jeste – posredovanje je naposletku propalo. Vlast je uradila sitnice, ali to je premalo i nije suštinski. Ali nije bilo ni šanse da se
išta suštinski promeni kad je veliki deo opozicije bojkotovao razgovore i sada ide ka bojkotu izbora. Stvarno verujem da je jedini put za promene kroz demokratske izbore. Opozicione partije
će morati dobro da promisle da li će istrajati u odbijanju izbora. _Sami kažete da nema uslova za demokratske izbore, ali da treba učestvovati na njima. Zar niste protivrečni?_ Mislim da je
to proces u kojem treba učestvovati – pokušati sve da se uslovi poboljšaju. A to se ne dešava. To baca veoma loše svetlo na opoziciju. _Desetine hiljada Srba godišnje odlaze, prevashodno u
Nemačku. Srbija demografski praktično odumire. Neki optužuju Nemačku da je jedino zainteresovana za jeftinu radnu snagu u Srbiji i uvoz srpskih stručnjaka. Kako to vidite?_ Srbija je načelno
važna za Nemačku, ali pre svega važi obratno. Moram reći da je ekonomski razvoj uvek proces i treba konačno da počne. U prvom redu je pozitivno što mnoge nemačke firme investiraju u Srbiju
i ovde plaćaju bolje plate od srpskih firmi i zapošljavaju i visokokvalifikovane ljude. To se već dešava mada je i dalje premalo. Najveći deo srpskog radništva radi pod lošim uslovima, za
male pare i pati zbog toga. Dakle privredni razvoj nekako mora početi i vlast u Srbiji nešto pokušava na tom planu. Naravno, mogli bismo da se sporimo da li je to pravi pristup – da se po
svaku cenu privlače investicije neverovatnim poreskim olakšicama. Pitanje je koliko Srbija kao država i ljudi ovde profitiraju od toga. _Novinari su već otkrili da su se određeni zakoni
menjali po potrebama nemačkog fabrikanta kobasica „Tenisa“ i nemačke izdavačke kuće „Klet“. Kako to vidite?_ Kritički, naravno. Nisu mi poznati svi detalji, mada znam za optužbe na račun
„Kleta“ – to je tužno i nikako u skladu sa standardima pravne države. Ali možemo se i zapitati kako ministar obrazovanja u Srbiji stvara preduslove da deca u školu tegle sedam kilograma
udžbenika? U igri je visoka korupcija, a nemačkim firmama nije uvek najjasnije šta se dešava. Uostalom, nije njihov posao da menjaju zakone. Ali mogu Vam reći da i privredna komora ovde gaji
pristup u kojem nisu najvažnije pravne procedure već brzina kako bi se podstakle investicije. _Srpski predsednik je ponosan što se Srbija dobro i ljudski pokazuje tokom izbegličke krize,
nedavno je ponudio da Srbija primi deo izbeglica iz Grčke. Neki opozicionari sa desnice tvrde da je plan Vučića i EU da u Srbiju masovno nasele migrante. Šta Vi mislite o tome?_ To je
naravno desničarska histerija i propaganda. Oni stalno govore da neko hoće da preplavi Evropu migrantima. To je nedostojno situacije u kojoj izbeglice beže od terorizma i drugih stvari.
Pozitivno je što je Vučić partner u ovoj stvari, što kaže da hoće da u Srbiji stvori prihvatljive uslove za izbeglice, integracione programe i slično. To je ispravno, to nam fali u drugim
evropskim zemljama, pre svega na istoku. Naravno, takav njegov stav može brzo postati i pregovaračka masa ako Vučić preko ove teme vrši pritisak na EU. _*SIMON ILZE je direktor beogradske
kancelarije Fondacije „Hajnrih Bel“ bliske nemačkoj partiji Zelenih. Regionalna kancelarija u Beogradu je zadužena za Srbiju, Crnu Goru i Kosovo. Ilze je studirao međunarodne odnose i pravo
u Drezdenu, Nju Delhiju i Londonu. Bio je saradnik generalnog sekretara stranke Zelenih i savetnik pri pokrajinskoj Vladi Baden-Virtemberga. Od 2014. do 2018. bio je programski koordinator
Fondacije „Hajnrih Bel“ u Tunisu._ Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android
